Срећан 1. мај – празник рада, (поновног рађања) пролећа и љубави
Празници постоје у свим земљама света. Неке земље имају више, неке мање, неке празнују религијске празнике, неке државне, а неке су, пак, религијске празнике прогласили државним.
Како год да посматрамо празнике – сви их волимо, чак и ако то не желимо да признамо себи и другима.
А шта је са 1. мајем, чувеним Празником рада из периода СФРЈ-а? Сви ми који се сећамо СФРЈ сећамо се и два празника у која нико „није смео да дира”. То су били чувени Дан републике 29. новембра и Празник рада 1. маја.
У доба ове ванредне ситуације сви смо похрлили пред овај празник, али и пред сваки претпоследњи „слободан час” пред почетак забране кретања, са нереалном зебњом почели смо да купујемо залихе хране као да ћемо бити заточени месецима, а не данима. А не тако давно, сећам се, пред сваки викенд, а посебно пред 1. мај и 29. новембар нисте могли ништа да купите, па ни хлеба. И ако нисте трговину обавили на време није било те силе која би натерала продавце да почну да раде викендом. Али…
Данас, већина нас слави 1. мај селективно. Чини се да то и није нешто ново за нас. Ако сте у државној служби – радујете се продуженом викенду, ако не радите – свеједно вам је, ако радите у приватном сектору (а нисте газда) овај 1. мај је као и сваки други дан. Ипак, често чујем да сви овај празник везују за уранак… А да ли је уранак баш везан за 1. мај?
Некада је наш народ уранак везивао за 6. мај и велику крсну славу у Срба Ђурђевдан. А наша традиција, као и већина веровања у нас, мада и других народа, везује се за неке давне, паганске обичаје.
Наиме, Ђурђевдан је повезан са словенским богом Јарилом, богом вегетације и пролећа. Тако су наши стари, живећи у складу с природом, Ђурђевдан сматрали преласком из зиме у лето, време рачунали до и после Ђурђевдана. Зато су уочи празника или у цик зоре ишли на уранак и славили празник посвећен природи, брали цвеће, плели га у венце и вршили различите обредне радње све са циљем да „умилостиве природу и повећају плодност природе”.
Данас су неки народи, попут Руса и Швеђана, делимично сачували ово веровање, и везују 1. мај за празник поновног рађања природе.
Ипак, у чему је разлика између нас и Руса када је 1. мај у питању?
Школа број 2 
Стародуб, 2019.
Руси много цене своје празнике, стриктно се држе неких уобичајених начина празновања и нису се тако лако одрекли неких вредности из претходног (социјалистичког) система, као што смо то учинили ми. Да ли је то добро или не – тешко је рећи, али је чињеница да су они старе празнике прилагодили новом времену и наставили тамо где је био почетак преврата – у раним ’90-им.
Када се погледа у ближу и даљу историју, види се да нису баш сви празници тако олако и са ентузијазмом прихваћени, али су се током времена прилично добро устоличили у руску традицију и данас тешко можемо замислити Празник рада и пролећа – 1. мај или Дан победе – 9. мај без Русије и врло свечаног празновања.
А шта је са оним „другим празницима” који до скора ни код њих ни код нас нису били ни пожељни ни популарни? Ништа. Гледајући овако са стране, чини ми се да су Руси постали свесни грешака које су пре 100 и мало више година направили, те су сад једноставно и полако вратили „старе вредности” међу младе и с великим успехом их негују.
Данас ћете од пријатеља из Русије увек од свег срца добити честитку са искреним и срдачним жељама за Нову годину, Дан заштитника отаџбине (Руси га још називају Даном мушкараца и славе га 23. фебруара), 8. март, Масленицу (Покладе пред почетак Великог поста), 1. мај и обавезно 9. мај – Дан победе. О Дану знања и 1. септембру ћемо писати неки други пут.
Масленица, Чачак 2018. 
Стародуб, септембар 2019.
А ако се којим случајем нађете у Русији за време неких од наведених празника видећете да се цела земља подједнако и са ентузијазмом припрема за исте – од деце у вртићима са различитим приредбама до председника државе који се обраћа свим грађанима. И то траје. Увек. Није прекидано још од раних 20-их година, када је требало укрепити одређену идеологију, па ни онда, током турбулентних 90-их, све до дана данашњег.
Код свих мојих руских пријатеља осећам тај празнични дух и пред сваки њихов значајан и велики празник добијем лепу честитку са искреним поздравима и жељама.
Допада ми се та руска идеја да се негује дух празника, који величају њихову земљу, традицију и обичаје, посебно међу младим нараштајем. Заиста негују и јачају патриотски дух на себи својствен начин. То чине врло успешно и на свим нивоима.
Зато, честитам им 1. мај, за њих велики празник и желим да и надаље негују свест и правилно поимање свега што им је на корист отаџбини.
Надам се, да ћемо и ми постати свесни лепоте коју имамо у својој култури и да ћемо је неговати и чувати.